-
Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).
-
Škotska kraljica Marija Stjuart primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena.
-
Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.
-
Antoan da la Mot Kadilak osnovao je na obali jezera Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.
-
Vojska švajcarskih protestanskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.
-
Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.
-
Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.
-
Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničih izbora u SAD.
-
Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont), suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.
-
Tenesi je postao prva američka država koja je ponovo primljena u Uniju nakon Američkog građanskog rata.
-
Metju Veb, prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.
-
Vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridružene države SAD.
-
Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.
-
Nizozemka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.
-
U Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države.
-
Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.
-
Bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju „Gomora“.
-
Održava se četvrto zasjedanje ZAVNOH-a u sabornici na Markovom trgu i mijenja naziv u Narodni sabor Hrvatske.
-
Alija Sirotanović je, sa svojih osam komorata, za osam sati rada iskopao 152 tone uglja (253-ja kolica), prebacio normu za 215%, srušio dotadašnji rekord Stahanova za 50 tona i postigao svoj svetski rekord u iskopu uglja.
-
U sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija“ i „Stokholm“ ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.
-
SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.
-
Držeći govor u Montrealu, Charles de Gaulle je kliknuo "Živio slobodni Quebec!", što je dalo krila pokretu za suvereni Quebec.
-
Konstantin Karamanlis je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.
-
U kineskoj provinciji Sičuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
-
Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.
-
Američki ratni brodovi u Persijskom zalivu stavljeni su u stanje pripravnosti zbog koncentracije iračkih trupa na kuvajtskoj granici.
-
Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace „zastarele ideološke dogme“.
-
Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.
-
Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.
-
Haški tribunal podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
-
Bombaš-samoubica, član militantne islamske organizacije Hamas, aktivirao je bombu u autobusu u Tel Avivu od čije je eksplozije poginulo šest, a ranjeno 32 ljudi.
-
U predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici.
-
Supersonični avion kompanije „Er Frans“ srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća „konkorda“ od kako je počeo da leti 1969.
-
General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine počinjene nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića u Hrvatskoj, doborovoljno se predao Haškom tribunalu. Na osnovu odluke Sudskog veća od 20. februara 2002. Ademije je pušten na slobodu do početka suđenja.
-
SR Jugoslavija je dobila šestu saveznu vladu s premijerom Dragišom Pešićem na čelu, funkcionerom Socijalističke narodne partije Crne Gore.
-
Bosanski Srbin Darko Mrđa priznao je pred Tribunalom u Hagu krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlašić u leto 1992, a Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti.
-
Najmanje 19 osoba poginulo, a 100 povrijeđeno kad je izbila masovna panika u tunelu tokom Love Paradea, tehno-festivala u njemačkom gradu Duisburgu. Najmanje 25 osoba je u kritičnom stanju. Među poginulima je i jedan državljanin Bosne i Hercegovine.
-
Rođen francuski pisac Aleksandar Dima (franc. Alexandre Dumas), koji se proslavio avanturističkim romanima sa sadržajem iz francuske istorije ("Tri musketara", „Grof od Monte Krista“, „Kraljica Margo“).
-
Rođen britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer (1902-06) i ministar inostranih poslova (1916-19). Predložio je 1917. stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini (Balfurova deklaracija).
-
Rođen Konstantin Jozef Jireček (češ. Konstantin Josef Jireček), češki istoričar i univerzitetski profesor. Svoj rad je posvetio izučavanju do tada malo poznate prošlosti balkanskih država i naroda, naročito Bugara i Srba.
-
Umro Martin van Bjuren (engl. Martin Van Buren), osmi predsednik Sjedinjenih Država (1837—1841) i deveti guverner Njujorka (1829—1829).
-
Umro britanski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron, a kasnije (1943-45) radio na „Menhetn projektu“ razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.
-
Umro britanski filmski glumac komičar Piter Selers, koji se proslavio filmom „Dr Strendžlav“ i serijom filmova o detektivu Kluzou (Pink Panter).
-
Umro američki pisac, porijeklom poljski Jevrej, Isak Baševis Singer (hebrejski: יצחק באַשעוויס זינגער, Isaac Bashevis Singer), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. Smatra se najznačajnijim modernim piscem na jidišu, mada se njegova dela pojavljuju isključivo u engleskom prevodu ("Rob", „Satana u Goraju“, „Mađioničar iz Lublina“).